Димитрије Иванчевић

"Вук" Ја сам вук, по роду и крви увек у ватру, увек први само за корак испред гроба од мене неће правити роба! Ја сам вук, али не зао зао је човек што је пао, човек сам на себе режи у свету који у злу лежи! Ја сам вук до самог краја ма и не видео двери раја, нећу се одрећи своје муке за комад меса из људске руке! "Христе Боже" Христе Боже распети и свети, Српска земља кроз облаке лети. Лети преко небеских висина, Крила су јој Морава и Дрина. Збогом први не рођени сине, Збогом ружо, збогом рузмарине. Збогом лето, јесени и зимо, Одлазимо да се не вратимо. На три свето и на три саставно, Одлазимо на Косово равно. Одлазимо на суђено место, Збогом мајко, сестро и невесто. Збогом први не рођени сине, Збогом ружо, збогом рузмарине. Збогом лето, јесени и зимо, Одлазимо да се не вратимо. Кад је драга да одлазим чула, За капатник, невен заденула. Кад је драга да одлазим чула, За капатник, невен заденула. Збогом први не рођени сине, Збогом ружо збогом рузмарине. Збогом лето, јесени и зимо, Одлазимо да их победимо! "Боже правде" Боже правде, ти што спасе Од пропасти до сад нас, Чуј и од сад наше гласе И од сад нам буди спас! Моћном руком, води, брани Будућности српске брод, Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род! Сложи српску браћу драгу На свак' дичан, славан рад: Слога биће пораз врагу, А најјачи српству град! Нек на српства блиста грани Братске слоге златан плод. Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род! Нек на српско ведро чело твог не падне гњева гром, Благослови Србу село, Поље, њиву, град и дом! Кад наступе борбе дани, К победи му води ход, Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род! Из мрачнога сину гроба, Српске круне нови сјај, Настало је ново доба, - Нову срећу, Боже, дај! Краљевину српску брани. Петвековне борбе плод, Српског Краља, Боже, храни, Моли ти се српски род!